Nalepnica ^^

Dodao sam nalepnicu na prednju stranu kocke iz prethodnog posta:



Trebalo je dosta petljanja po blenderovim podešavanjima. Očigledno, ideja im je bila da obezbede veliku slobodu pri igranju sa materijalima. Trebalo mi je bar pola sata da nalepim sliku (s tim da nisam hteo da varam i da nacrtam tuxa na crvenoj pozadini pa da to samo primenim na poligon, nego da na poligonu ostane izmapirana uv koordinata stare slike, pa preko toga da se stavi slika tux-a koja ima primenjen i alpha kanal).

Kocka do kocke...

Pokušao sam svašta nešto od prethodnog upisivanja u log, ali ništa vredno pomena. Igrao se sa oblicima, eksperimentisao sa alatom itd.

Odlučio sam da sve saberem u jedan projektić. Evo kako je to išlo korak po korak.
Ideja je da se napravi i animira rubikova kocka. Ne zvuči suviše teško.

Prva greška koju sam napravio bila je da pokušam čitavu kocku da napravim kao jedan mesh. Drugim rečima, napravio sam prvo jednu kockicu (napomena: pod "kockica" podrazumevam jedan od 27 delova rubikove kocke) pa dupliranjem vertexa unutar istog mesh-a, dodao ostale kockice. Ovo bi (možda, uz volšebnu veštinu selektovanja tačaka) obezbedilo prilično kul animiranje. Ostavićemo to za neki kasniji trenutak, pošto je drugi pristup lakši.

Dakle, kockica je mesh. Ne kocka. Napravimo kockicu tako što iz obične kocke izvučemo po platformicu.

Primetimo da su izbočine na kocki malo ružne. Ćoškovi deluju kao da su ulegli, i platforma se ne oseća kao da je samostalno biće (kako deluje ako pogledamo pravu kocku).

Pa to popravimo tako što dodamo još jedan krug tačkica pri dnu osnove i uvučemo ga.

Onda da napravimo teksturu. UV slika:


Izmapiramo sve poligone na teksturu (možda je pametnije bilo uraditi mapiranje posle, ili čak kombinovano. Sad samo crne oblasti a posle ivice - nisam siguran).

Ispostavi se da je default materijal skroz ok za ono što nam treba (recimo plastika kao neka):

Kad iskopiramo kocku 27 puta i malo se igramo sa svetlima, dobijemo:

Primetiti crnu površinu. Nakon kopiranja kockica, trebalo je srediti teksture, tj. pocrneti one strane kockica koje su unutra, da bi pri okretanju kocka izgledala kako treba.


I sad smo spremni za animiranje.

Prvi pokušaj je prošao malo neslavno zbog premalo keyframeova (prvi na početnoj i drugi na završnoj poziciji)



Primetimo da se ovo ne bi moglo desiti da smo koristili jedan mesh, a ne 27. Elem, zato postavljamo keyframove na po 30 stepeni (dakle 3 po jednom obrtu kocke), i to liči na nešto već:

Vertex po vertex...

Dragi tekst bokse,
Juče sam po dobro oprobanom grlom-u-jagode sistemu uleteo u svet 3D modelovanja i animacije. Ispostavilo se da uopšte nije toliko teško koliko internet učini da pomisliš (srsly, naletao sam na članke koji pričaju o pravljenju obične lopte satima). Kao i kod svega drugog, u pitanju je samo stvar vežbe i talenta. Nije teško sagledati da bi čovek od godinu-dve iskustva mogao za sat vremena da napravi skroz uverljiv grad, sa sve oblačićima, ptičicama i drvoredima koji se lelujaju na povetarcu... a tek loptu!

Ništa bez alata.
-U pitanju je parče softvera koje (kako je to već postalo uobičajeno) prvo izlazi na google, kada tražiš njegovo ime, iako ono u stvarnom svetu (onom ne-digitalnom) znači nešto sasvim drugo.
-Druga velika prednost Blendera je što je slobodan, te mi radi i na linux i na windows parčetu kompljutera.
-Treća velika prednost Blendera je što ima skroz drugarski nastrojena uputstva (što po mom iskustvu od pre 3, 4 godine sa 3ds max nije slučaj (ne računam knjige), a za Maya-u nije, ali nemam Mac, a ona je pravljena za Mac, kolko sam skapirao, iako radi i na win božemoj).
Ne kažem da Blender nema nedostatke, samo da su meni, za moje potrebe, irelevantni.

Prva fensi stvar na koju sam naleteo je BSoD - Blender Summer of Documentation (Mamicu im! Dvostruki pun koji ima smisla. Odlično su se setili. :D), i u okviru njega ovaj tutorial. Prošao sam ga za noć i jutro gotovo celog, i pokazao se kao veoma koristan.

Odlučio sam da primenim znanje stečeno i napravio ovo.



Cilj mi je bio da vežbam rad na samom modelovanju. Asteroid sam napravio tako što sam krenuo od sfere i onda bušio rupe primenom manje-više svih interesantnih tehnika za oblikovanje modela u Blenderu. Drugim rečima, činjenica da sam napravio taj asteroid mi daje nadu da mogu da napravim i Deda Mraza. Za Deda Mraza će mi verovatno trebati malo više vremena, though.

Čitavo moje interesovanje za 3D modelovanje nalazi korene u mom istraživanju materijala za diplomski. O tome više nekom drugom prilikom. Za sada znaj, o tekst bokse, da mi je želja da iole redovno ćućorim ovde o svojim uspesima i neuspesima na ovom polju, ne bih li imao nekog (da, tebe) da me bičuje u tom procesu, a i ne bih li kojim slučajem dobio koji koristan ili nekoristan komentar od duša koje nabasaju tu tako nekako.